* * *
Prije sat vremena čula sam mu glas.
Zar je trebalo toliko hrabrosti
ili slabosti
za tako nešto slatko...
Odricanje, gubici, patnja
a onda poziv u pomoć.
I on je u krizi
riječi utjehe za razmjenu
telefonski broj, par informacija
ugovoreno vrijeme i čekanje.
24 sata strepnje i slatke nade.
Eto, bilo je lako
okrenuti par brojeva i čuti glas
onoga koji bi mogao da vida rane.
Za osatalo, za poslije, neću da znam.
Hoću da živim sada!
Uprkos onome koji me izbrisao
uprkos svemu neću da umrem.
Meljine, 15.10.2001. 22h
